MAKEDONIJA: U TOPLOM ZAGRLJAJU BUGARSKE

Tuesday, 2 August, 2005

The link has been copied

Albena Shkodrova

Spolja gledano, Makedonija ima relativno dobre odnose sa Bugarskom. Tu nema ni skorasnjeg nasledja zivota u zajednici sa drugim, ratom pogodjenim narodima Jugoslavije, niti nelagodnosti zbog pravnih problema u vezu sa imenom “Makedonija” koji remete odnose sa Grckom vec vise od jedne decenije. Ipak, odnosi sa Sofijom pokrecu neka od najtezih pitanja u vezi sa zahtevima Makedonije da bude tretirana kao suverena drzava, cije slovensko stanovnistvo ima sopstveni identitet i jezik.

Ako se zagrebe malo dublje ispod povrsine, stice se utisak da neki aspekti zvanicne politike u Bugarskoj pocivaju na pretpostavci da moderna Makedonija nije nista vise od slucajno odvojenog dela maticne zemlje. Makedonski studenti masovno odlaze na studije na bugarskim univerzitetima – ali tamo otkrivaju da se od njih ocekuje da priznaju bugarski etnicki identitet. Bugari, takodje, oklevaju da priznaju makedonski kao legitiman jezik koji se razlikuje od bugarskog.

Ove anomalije uznemiravaju Makedonce, ali pitanje je da li je po sredi prikriveni ekspanzionisticki program ili samo birokratska inercija zbog koje se stari pogledi jos nisu promenili?

SPORNA ISTORIJA

Otkako je referendum iz septembra 1991. doneo Makedoniji nezavisnost od nekadasnje jugoslovenske socijalisticke federacije, makedonski identitet je osporavan. Grci su odbili da dozvole da se zemlja zove Makedonija (zbog istorijskih asocijacija), a etnicke podele unutar zemlje bile su naglasene kratkim sukobom izmedju albanske i makedonske zajednice 2001. godine. Mada sada niko javno ne dovodi u pitanje makedonsku drzavu, jos ima onih koji zapravo ne veruju da Makedonci, kao narod, predstavljaju zasebnu slovensku naciju.

Takav stav je narocito izrazen u Bugarskoj, gde mnogi istinski veruju da su njhovi susedi u dubini svog bica Bugari. Takvo uverenje ima korene u teskoj istoriji Balkana, srednjovekovnoj i modernoj, koja daje povoda za razlicite interpretacije.

Razumevanje istorijskog konteksta je vazno, jer objasnjava neke od kontura i odjeka aktuelnih bugarsko-makedonskih odnosa.

Koreni onoga sto je krajem devetnaestog veka opisano kao “makedonsko pitanje” seze u daleku istoriju.

Geografski, ime Makedonija se odnosi na region koji je sada podeljen izmedju Grcke, Bugarske i Makedonije. Pod otomanskom upravom, ovaj region je podeljen na tri provincije i bio je jedan najkosmopolitskijih regiona carstva, sa veoma slozenom etnickom i verskom mapom.

Moderni sukobi oko Makedonije poceli su posle rusko-turskog rata 1878. godine, kada je pobednicka Rusija diktirala odredbe Sanstefanskog sporazuma kojim su Turci primorani da veci deo Makedonije ustupe novoosnovanoj bugarskoj drzavi, pod zastitom Rusije.

Bugari su bili odusevljeni, ali ne i druge velike sile. U nameri da sprece stvaranje “velike Bugarske” pod kontrolom Rusije, velike sile su na Berlinskom kongresu nametnule znacajne promene granica, i tako vratile Makedoniju pod kontrolu Turske.

Ipak, Bugarska nije odustala od svojih pretenzija i otpocela je dva nova rata protiv suseda, 1912. i 1913. godine – sa katastrofalnim ishodom, posto je veci deo Makedonije posle toga pripao Srbiji i Grckoj.

Posle ovog obrta, Bugarska tokom dvadesetih i tridesetih godina nije insistirala na pitanju Makedonije. Sofija je ponovo pokusala da prikljuci sebi ovu teritoriju za vreme Drugog svetskog rata, kada je dobila teritorije kao nagradu za pruzanje podrske silama Osovine.

Makedonci su u pocetku pozdravili bugarsku vojnu upravu, sa izvesnim olaksanjem posle dve decenije pod srpskom upravom, ali veoma brzo su izgubili iluzije i oformili pokret otpora koji se povezao sa jugoslovenskim partizanskim i komunistickim pokretom Josipa Broza Tita.

Nakon sto je Tito pobedio u Jugoslaviji, novi komunisticki rezim u Bugarskoj u pocetku je podrzavao poteze da se unutar jugoslovenske federacije formira makedonska republika, pa je, cak, pomagao da se pronadje istorijsko opravdanje za njeno postojanje. Bio je to pocetak dugog procesa pisanja i prepisivanja istorije ispocetka, koji je proizveo razlike u istorijskim knjigama ove dve zemlje.

Bugari su uskratili svoju podrsku 1948, kada se Tito razisao sa Staljinom, i do sezdesetih godina, bugarski zvanicnici su se vratili na poziciju da su ove dve nacije etnicki homogene.

ODVAJANJE MAKEDONIJE

Nova era je pocela raspadom Jugoslavije, nezavisnoscu Makedonije 1991, i pojavom nacionalisticke stranke VMRO-DPMNE, koju su neki posmatrali kao stranku sa pro-bugarsklim programom.

Dok je odluka nove drzave da koristi ime Makedonija i drevne helenske simbole – na primer, zastavu sa izlazecim suncem koja je povezivana sa Aleksandrom Velikim – antagonizovala Grcku, Bugarska nije imala takvih primedbi i priznala je republiku odmah posle proglasenja nezavisnosti.

Cini se da vecina Bugara prihvata cinjenicu da je jedno stolece zasebnog razvoja dovelo do stvaranja drugacijeg nacionalnog duha kod njihovih suseda.

Nijedna ozbiljna politicka grupa u Bugarskoj nema na svojoj agendi “makedonsko pitanje”. Cak i bugarska stranka VMRO, istorijski osnovana da bi se borila za ujedinjenje dve drzave, sada smatra da je drugorocno resenje u siroj evropskoj integraciji. Mada je Sofija spremna da prihvati postojanje makedonske drzave, to ne znaci da je doslo do temeljne promene stava u smislu prihvatanja postojanja zasebne nacije sa sopstvenim jezikom. Pored teskog nasledja proslosti, Bugarska ima dodatni razlog jer ne zeli da izazove nemire u regionu zapadnog Pirina, koji je, prema nekim verzijama istorije, zemlja koja je istorijski makedonska, sa stanovnistvom koje se etnicki razlikuje od drugih Bugara.

OBRAZOVANJE: SKRIVENA AGENDA?

Jedna od kljucnih oblasti u kojima istorija jos igra vaznu ulogu jeste visoko obrazovanje. Makedoncima su otvorena vrata bugarskih univerziteta, ali za to se mora platiti cena.

Lence, studentkinja iz Skoplja, upisala je cetvrtu godinu studija. Ali, kao i sve veci broj njenih sunarodnika, ona ne studira kod kuce. Umesto toga, ona pohadja bugarsku Drzavnu akademiju lepih umetnosti.

Lence je samo jedna od mnogih u talasu mladih ljudi koji koriste pogodnosti specijalnih koncesija bugarske vlade koje se nude makedonskim drzavljanima. Izmedju 700 i 800 Makedonaca sada dolazi svake godine da studira u Bugarskoj, koristeci razlicite stipendije koje Bugarska nudi. U Bugarskoj ima ukupno oko 3.500 makedonskih studenata – sto iznosi vise od jedne desetine ukupnog broja studenata u samoj Makedoniji, kojih ima 31.000.

Ove brojke su rezultat naglog rasta. Pre deset godina, u Bugarskoj je bilo manje od 30 studenata iz Makedonije. Beogradski univerzitet jos je bio najpopularnija i najprestiznija destinacija. Ali, posle raspada Jugoslavije, Srbija je izgubila privlacnost i njeno mesto su poceli da zauzimaju univerziteti u Bugarskoj.

Aleksandar Popov, zvanicnik bugarskog Ministarstva obrazovanja nadlezan za makedonske studente u Bugarskoj, pratio je ovu promenu u trendovima sa izvesnim zadovoljstvom. "Pre jedne decenije, nasi univerziteti su privlacili samo one Makedonce koji nisu uspeli da se upisu na fakultete kod kuce", kaze on. "Sada se studiranje u Sofiji smatra znakom prestiza."

Ali vazan detalj ove velikodusne politike je u tome sto su stipendije namenjene samo onim Makedoncima koji se izjasne kao etnicki Bugari, a svi studenti moraju demonstrirati poznavanje one verzije istorije koja se nudi u bugarskim udzbenicima.

Studenti koji su kategorizovani kao etnicki Bugari iz inostranstva imaju pravo na niz koncesija koje ih stimulisu da studiraju u Bugarskoj. Makedonci mogu konkurisati za neko od 300 mesta koja sponzorise drzava, a oni koji se eksplicitno izjasnjavaju kao etnicki Bugari imaju najbolji tretman i za njih je rezervisano 50 odsto predvidjenog broja mesta. Ova kategorija moze studirati i izvan uobicajenih kvota i opet placati samo 30 odsto iznosa koji se inace naplacuje stranim studentima.

Procedure kojima se utvrdjuje da li je neki strani student bugarskog porekla prilicno su liberalne. Od 1993, kada su makedonski studenti poceli da dolaze u Bugarsku, do septembra 2004, od njih se nije trazilo cak ni da prezentuju dokumente kojima se to dokazuje. Bugarsko ministarstvo obrazovanja zastupalo je stanoviste da bi za studente iz bivse Jugoslavije bilo komplikovano da pribave takvu dokumentaciju, pa se nije insistiralo na dostavljanju pismenog dokaza o etnickoj pripadnosti.

Ova politika se promenila 2004. godine, delom i zbog novinskih izvestaja da i studenti neslovenskog porekla koriste pomoc namenjenu etnickim Bugarima. Od kandidata se sada zahteva da dostave dokumenta, ali uslovi su i dalje sasvim liberalni, jer se prihvataju i dokumenti kao sto je overena izjava o poreklu ili pismo neke organizacije koja zastupa Bugare u inostranstvu.

PREUZIMANJE ISTORIJE

Kljucni deo procesa upisivanja na studije u Bugarskoj ukljucuje polaganje ispita iz knjizevnosti i istorije. Posto je istorijska istina tradicionalno podrucje sukobljavanja, ovaj test predstavlja izazov za Makedonce koji moraju da prouce bugarske istorijske knjige, u kojima pronalaze drugaciju verziju price od one koju su dobili kod kuce.

Posto je u Bugarskoj na snazi zvanican stav da su Makedonci zapravo bili Bugari, bar dok se nisu prikljucili jugoslovenskoj federaciji, ovaj uslov se moze videti kao podsticaj da se prihvati bugarsko poreklo.

Popov porice da politika ministarstva proizvodi konfrontaciju. "Pruza im se prilika da nauce bugarsku istoriju, i to vazi za kandidate iz svih zemalja", kaze Popov. "Niko ne moze primorati ove studente da veruju u ono sto pisu na ispitu."

Makedonski studenti koje je intervjuisao IWPR vecinom tvrde da nisu osecali pritisak da se asimiluju ili promene svoj etnicki identitet. "Ovde niko nije ni razgovarao sa mnom o mojoj nacionalnosti", istice Aleksandar Nancev iz Strumice, koji sada studira za nastavnika na univerzitetu Sveti Kliment Ohridski u Sofiji.

U isto vreme, nekim studentima su procedure kojima se zahteva priznavanje bugarske pripadnosti manje prihvatljive. "Ne mislim da moderno bugarsko drustvo zeli ili pokusava da asimiluje Makedonce. Ali neke drzavne procedure i prakse kao da imaju upravo takve posledice", smatra Lence, dodajuci da je svako ko se izjasnio kao etnicki Bugarin to ucinio dobrovoljno.

POLITICKI ASPEKTI

Bugarski zvanicnici tvrde da nema nicega loseg iza njihove zelje da omoguce studiranje u Bugarskoj.

Popov iz Ministarstva obrazovanja tvrdi da se na politickom nivou zvanicni stav ne razlikuje od onoga sto Grcka ili Madjarska nude stranim studentima njihovog etnickog porekla.

Njegov kolega u ministarstvu, Venko Bozanov iz odeljenja za diplomske i postdiplomske studije, slaze se s takvim stavom, i kaze: "Evropska unija tolerise takve stavove. Pripadnici etnickih zajednica svakako treba da ostanu lojalni gradjaniu svojih zemalja, ali oni takodje mogu graditi mostove izmedju drzava."

Ali, u Makedoniji i dalje ima sumnji. Neki politicari i mediji tvrdili su u vise navrata da Bugarska ima tajne planove "bugarizacije" i konacno "ponovnog ujedinjenja".

Aneta Serafimova, profesorka srednjovekovnih studija na univerzitetu u Skoplju, izjavila je da Bugarska zloupotrebljava istoriju da bi opravdala svoju politiku, dodajuci: "Cilj te politike jeste asimilacija makedonske nacije. Nema istorije koja moze dati pravo jednoj zemlji da manipulise stanovnistvo susedne zemlje."

Serafimova je optuzila Bugarsku za zloupotrebu prednosti koje ima kao buduca kapija Evropske unije, nudeci pogodnosti rastuce privrede i pristupa evropskim trzistima rada, kojima se mladi Makedonci tesko mogu odupreti. "Sofija tako realizuje dobro poznati metod asimilacije i ponasa se na veoma neposten nacin", zakljucuje ona. Makedonski policijski izvori izjavljuju za IWPR da bi bilo pogresno zmureti pred politikom koju sprovodi Bugarska. "Ne mozemo spreciti te ljude da studiraju u Bugarskoj, ali moramo znati s cim imamo posla i ostati budni", izjavio je izvor iz policije.

Studiranje u Bugarskoj ostaje tako osetljiva tema da mnogi od onih koji studiraju u Sofiji ne zele da daju svoja imena novinarima da ne bi imali problema kada se vrate u Makedoniju.

"Pomalo smo nervozni jer (makedonska) policija pravi probleme ljudima koji studiraju u Bugarskoj i njihovim porodicama", izjavila je za IWPR jedna studentkinja.

Rekla je da je bila pozvana u policijsku stanicu u svom gradu proslog leta da bi objasnila zasto je otisla da studira u Bugarskoj. "Odgovorila sam da nisam imala novca za Oksford", rekla je za IWPR. "Pitam se da li policija ista pitanja postavlja i onima koji studiraju u Becu."

Osoblje u bugarskom Ministarstvu obrazovanja izvestava da policija u Makedoniji rutinski ispituje studente. Ali Goran Pavlovski, portparol makedonskog Ministarstva unutarsnjih poslova, kaze za IWPR da policija "ne poziva na razgovor ljude koji studiraju u Bugarskoj". Ipak, "ministarstvo poziva sve one ljude cije aktivnosti zahtevaju bezbednosnu kontrolu", izjavio je.

U pokusaju da se izbegnu takvi problemi, Bugari su uveli novi sistem kvota za makedonske drzavljane nezavisno od etnickog porekla 1996. godine. "Cilj je bio da se etnicki Makedonci koji studiraju u Bugarskoj oslobode problema kod kuce", izjavio je Bozanov.

One makedonske studente koji zele da idu u Sofiju verovatno nece odbiti ni bugarski zahtevi u pogledu etnickog identiteta niti neprijatnosti kod kuce. "Smesno je misliti da bi to moglo zaustaviti proces", izjavio je za IWPR jedan student, misleci na makedonske vlasti. "Vec ima toliko nas koji dolazimo ovamo, a neki su vec diplomirali i vratili se kuci kao lekari ili advokati."

Drugi, medjutim, svesno donose odluku da ne prihvate ovu ponudu. "Ne dopada mi se njihova obrazovna politika", kaze Goce Naumov, student na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Skoplju, koji je odbacio priliku da studira u Bugarskoj. "Koliko sam ja shvatio, oni traze od studenata da polazu ispit iz nacionalne istorije u kojoj se makedonska nacija interpretira na sasvim drugaciji nacin. Ja to smatram neprihvatljivim."

Gorjan Lazarov je iz istih razloga izabrao da studira u Pragu. "Nikada ne bih mogao da studiram u zemlji koja ne priznaje moj jezik i moju naciju", kaze on. "Bugarska, kao evropska zemlja, treba jednom za svagda da prizna makedonsku naciju. Inace ce ove privilegije… nastaviti da podsticu sumnje da se sve to radi samo zato da bi se povecao broj ljudi u Makedoniji koji se izjasnjavaju kao Bugari."

PASOS ZA EVROPU

Druga oblast u kojoj Makedonci imaju povlascen tretman, sto je ostatak stare bugarske politike, jeste izuzetna lakoca sa kojom mogu dobiti drzavljanstvo.

Prakticno, svaki Makedonac slovenskog porekla ima pravo na bugarski pasos. Da bi dokazali bugarsko poreklo, dovoljno je samo da se tako izjasne. Nije potrebno imati prijavljen boravak u Bugarskoj.

Prema zakonu, osoba koja se prijavljuje za drzavljanstvo treba da preda krstenicu jednog roditelja koja pokazuje da su oni etnicki Bugari. Ali u zakonu postoji rupa: ukoliko dokumenti nisu dostupni, Drzavna agencija za Bugare u inostranstvu moze izdati uverenje o bugarskoj nacionalnosti pod pretpostavkom da "etnicki Makedonac" znaci "etnicki Bugarin".

Takva premisa moze izgledati kao prilicno nategnuta ili bar kontroverzna. Ali, predsednica ove agencije, Denica Hristova izjavila je za IWPR da je to "neosporna, medjunarodno priznata, naucna i drustveno-kulturna cinjenica".

Samo u cetiri protekle godine, 15.500 Makedonaca prijavilo se za bugarsko drzavljanstvo. Broj kandidata se udvostrucava svake godine, pa ih je 2004. bilo oko 7.500. Ima izvestaja da citava sela salju po jednog predstavnika da podnese zahteve u ime svih.

Nacionalisti bi u tome mogli videti rast bugarske nacionalne samosvesti, ali pravi motivi su, ipak, pragmaticniji.

Bugarska je sve atraktivnija za Makedonce jer je njena ekonomija u znatno boljem stanju, i zato sto je znatno blize clanstvu u EU.

Otuda studenati koji sada studiraju u Sofiji u velikom broju uopste ne planiraju da se vrate u Makedoniju posle diplomiranja. "Mislim da oko 90 procenata Makedonaca koje ovde poznajem ne namerava da se vraca kuci, vec ce ostati ili otici u neku drugu stranu zemlju", izjavio je za IWPR jedan student iz Sofije koji je zeleo da ostane anoniman.

Pribavljanje bugarskog pasosa omogucava nosiocu da putuje u veci deo Evrope bez vize, a posto bugarski zakoni dopustaju dvojno drzavljanstvo, nije neophodno odricati se makedonskog drzavljanstva.

Pribavljanje pasosa je gotovo smesno lako. Naknade su veoma niske i iznose oko tri leva, sto je 1,5 evra, a podnosioci zahteva cak ni ne moraju doci u Bugarsku, vec to mogu obaviti u bugarskoj ambasadi ili podneti zahetv preko treceg lica. Zbog toga je procvetao biznis u nekim delovima ruralne Makedonije, gde posrednici naplacuju izmedju 200 i 500 evra po osobi za sastavljanje i podnosenje zahteva.

Zamenica bugarskog ministra pravde, Meglana Taceva, priznaje da bi se aktuleni propisi za sticanje pasosa mogli nedobronamerno protumaciti kao promisljen pokusaj da se Makedonci ohrabre da postanu drzavljani Bugarske.

Ali ona tvrdi da ce se propisi poostriti – na primer, ona zahteva da se uvede obavezan intervju za sve kandidate. U svakom slucaju, dodala je, zbog velikog broj podnosilaca, od 15.500 zahteva dostavljenih od 2001. godine do danas je zavrsena samo jedna trecina.

Taceva je izjavila da je citavom sistemu potrebna temeljna revizija, jer je sada ocigledno da su se ljudi prijavljivali za bugarsko drzavljanstvo najvise zato da bi mogli da putuju u inostranstvo, sto je cinjenica koja bi mogla iskomplikovati odnose sa EU. JEDAN JEZIK ILI DVA?

Druga utvara iz proslosti je pitanje jezika. Zavisno od stanovista koje prihvatate, bugarski i makedonski su dva blisko povezana ali razlicita jezika, ili jedan isti jezik.

Sa pravnog stanovista, standardni knjizevni makedonski jezik je sluzbeni jezik ove drzave. Ali, kada su Bugari priznali novu drzavu, oni nisu prihvatili i njeno polaganje prava na lingvisticku nezavisnost.

U sledecih sedam godina vlade dve zemlje – mada su bile u dobrim odnosima – nisu uspele da potpisu nijedan bilateralni dokument. Jedini uzrok nesporazuma bila je standardna dilomatska formulacija: "Ovaj dokument je potpisan na bugarskom i makedonskom jeziku". Bugarski parlament je konacno pronasao resenje 1999, parafrazirajuci tekst tako da glasi da je tekst sporazuma "makedonski… u skladu sa makedonskim ustavom". Ova vezba u verbalnoj akrobatici je uspela, i dve zemlje su do sada potpisale bar 50 sporazuma.

Ali, svaki put kada se potpisuje neki bilateralni sporazum, ovo kompromisno resenje nas podseca na to da Bugarska odbacuje koriscenje "makedonskog" kao legitimnog lingvistickog termina.

ODGOVORI BI MOGLI BITI U BUDUCNOSTI

Sva ova pitanja mogla bi izgubiti deo svoje relevantnosti i potencijala za izazivanje trvenja zahvaljujuci priblizavanju buducnosti u Evropi koja ceka obe zemlje.

Prema trvrdnjama bugarskog ambasadora u Skoplju, Aleksandra Jordanova, njegova zemlja je sada najpouzdaniji partner Makedonije. Makedonija je trece najvece izvozno trziste za njenog suseda, a ocekuje se da ce novi sporazum kojim se ukida carina na industrijske robe, koji je stupio na snagu ovog meseca, dovesti do rasta trgovine i investicija. Na politickom nivou, Bugarska je izlozila formalne planove za pomaganje svojim susedima u pristupanju EU. Tokom pregovora o sopstvenom clanstvu, Sofija je zahtevala odlaganje uvodjenja viza za drzavljane Makedonije. Tokom posete Skoplju u oktobru 2004, bugarski ministar spoljnih poslova Solomon Pasi navodno je izjavio da njegova zemlja zeli da Makedonci imaju bezvizni pristup, cak i nakon sto ona pristupi EU. U ovom novom okruzenju, cini se da je bugarski odnos prema Makedoniji zasnovan na civilizovanim i liberalnim vrednostima. Ambasador Jordanov naglasava znacaj EU pitanja i minimizira probleme kao sto je makedonsko/bugarski spor oko jezika, govoreci da je on posledica "bavljenja politicara istorijskom stvarnoscu". Na nizem nivou, Aleksandar Nancev sigurno govori u ime mnogih makedonskih studenatra u Bugarskoj kada izjavljuje da su pitanja istorije i nacionalnosti sada manje vazna.

"Makedonci, Bugari – uskoro ce sve to biti istorija", istice on. "Ljudi vise ne brinu o tome i to nije vazno u nasim zivotima. Moji prijatelji se koncentrisu na buducnost, a ne na proslost."

Hristo Matanov, profesor istorije na univerzitetu Sveti Kliment Ohridski, veruje da je savrseno prihvatljivo graditi blize veze s Makedonijom putem stipendija i ubrzane procedure za sticanje drzavljanstva. "Cini se da Bugarska zeli da uspostavi odnose sa Makedonijom koji bi bili slicni odnosima izmedju Nemacke i Austrije", smatra on.

Pored toga, dodao je: "Obrazovanje studenata znaci kreiranje lobija medju buducim makedonskim intelektualcima."

Matanov to vidi kao koristan proces za Bugarsku, koja se privikava na ulogu zemlje u kojoj – po prvi put u sto godina – ljudi iz inostranstva zele da studiraju i zive.

Trik je u tome da se obezbedi da cinovi pozitivne diskriminacije budu vidjeni kao to sto jesu, a ne kao asimilacija drugim sredstvima.

Albena Skodrova je menadzer IWPR projekta u Bugarskoj. Tamara Kausidas, pomocnik urednika IWPR u Makedoniji, ucestvovala je u pripremi ovog clanka.