Kosovo: sve snazniji pritisak da se otpocne sa reformama
Oklevanje medjunarodne zajednice da izmeni izborni postupak razljutilo je aktiviste koji se bore za svoja prava.
Kosovo: sve snazniji pritisak da se otpocne sa reformama
Oklevanje medjunarodne zajednice da izmeni izborni postupak razljutilo je aktiviste koji se bore za svoja prava.
Kosovari su organizovali seriju protesta u Pristini i jos tri grada zahtevajuci od Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, da reformise izborni sistem u protektoratu.
Reforma 2004 - koalicija koja predstavlja 300 nevladinih organizacija iz citavog Kosova - organizuje ove skupove da bi izvrsila uticaj na odluku Specijalnog predstavnika UNMIK-a Harija Holkerija o izbornim sistemima sa otvorenim i zatvorenim listama. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, sugerisala je Holkeriju da odabere sistem u kojem se prednost daje zatvorenoj listi.
U sadasnjem sistemu sa zatvorenom listom, glasac se opredeljuje za odredjenu stranku za oblast u kojoj zivi - a ne za imenovanog kandidata - nakon cega lider stranke bira koji clan ce predstavljati datu oblast u parlamentu.
Koalicija zahteva sistem sa otvorenom listom, prema kojem bi bile odredjene izborne zone, a na glasackim listicima bi pored imena stranke stajalo i ime kandidata, sto bi biracima omogucilo da biraju onog kandidata za koga veruju da ce najbolje zastupati njihove interese.
Posto odluka o konacnom politickom statusu Kosova treba da bude doneta u sledece tri godine, civilno drustvo smatra da su izbori u novembru 2004. od kljucnog znacaja za demokratsku buducnost protektorata.
Leon Malazogu, organizator koalicije Reforma 2004, izjavio je za IWPR da ako reforme ne budu implementirane na ovogodisnjim izborima, Kosovari ce verovatno jos mnogo godina biti osudjeni na sistem sa zatvorenom listom.
"Ako budemo cekali do sledecih izbora, 2008. godine, lokalni lideri ce imati daleko vise moci u donosenju odluka i malo je verovatno da ce velika vecina zastupnika koji su moc stekli zahvaljujuci zatvorenim listama glasati za sistem koji moc prenosi na glasace", rekao je on.
Igbale Rugova, izvrsni direktor Kosovske zenske mreze, dodala je da se grupe iz sektora civilnog drustva zalazu za otvoreni sistem jer zele "da znaju ko snosi odgovornost".
Proslog septembra, Reforma 2004 pripremila je nacrt novog izbornog sistema i predstavila ga Radnoj grupi OEBS-a za izbore.
OEBS, kao organizacija koja je odgovorna za razvoj i implemenatciju izbornih procedura na Kosovu, nedavno je podnela predlog radne grupe Holkeriju, koji u dogledno vreme treba da donese konacnu odluku, uz konsultacije sa generalnim sekretarom UN, Kofi Ananom.
Medjutim, Reforma 2004 i tri zenske mreze na Kosovu izrazili su nezadovoljstvo predlozenim sistemom - koji se zalaze za status kvo - i uputili su zahtev Holkeriju, Ananu i sefu misije OEBS-a Pasalu Fisiju da se sastanu sa njima.
Ali, specijalna Holkerijeva pomocnica, Irmeli Seipajarvi, iskljucila je mogucnost susreta izmedju njenog sefa i koalicije nevladinih organizacija, tvrdeci da je odluka doneta u konsultacijama sa OEBS-om.
Reforma 2004 to porice i tvrdi da predstavnici civilnog drustva nisu bili adekvatno zastupljeni u radnoj grupi OEBS-a.
Argjentina Grazdani, predstavnica Kosovskog zenskog lobija, uverena je da radna grupa OEBS-a "samo na recima podrzava proces demokratizacije", i tvrdi da je ishod bio poznat od samog pocetka, jer su politicke stranke bile "previse zastupljene" u samoj radnoj grupi.
Ali, Lars Lagergren, direktor odeljenja za izbore u OEBS-u, to porice.
"Civilno drustvo je imalo predstavnike u radnoj grupi za izbore i oni su svakako konsultovani, jer je OEBS samo administrator, a ne telo koje donosi odluke", kaze on.
Ipak, od cetiri nevladine organizacije koje su ucestvovale, samo HandiKos - koja zastupa interese hendikepiranih ljudi - imala je pravo da glasa unutar grupe.
Clanovi koalicije smatraju da je preporuka OEBS-ove grupe da zatvoreni sistem ipak ne bude zamenjen otvorenim listama samo posledica apatije.
Da bi se postupak glasanja transformisao u otvoreni sistem, Kosovo bi moralo da bude podeljeno na regionalne zone, morali bi se sastaviti novi glasacki spiskovi, i stvarni proces brojanja glasova bio bi veoma dugotrajan.
Dardan Velija, koji predvodi Kosovski institut za dokumentaciju, kaze: "Promena sistema je proces koji zahteva mnogo vremena, i daleko je lakse ostaviti status quo. Ipak, najlakse resenje nije uvek i najbolje."
S druge strane, Lagergren je ispred OEBS-a izjavio: "To nema nikakve veze sa lenjoscu - vec s tim sto nam istice vreme za uspostavljanje novog izbornog sistema."
Radna grupa za izbore takodje je tvrdila da bi dugacki glasacki listici mogli zbuniti glasace, i da bi nove izborne oblast mogle dovesti do nesuglasica u pogledu odgovarajuce zastupljenosti. Dodali su i to da bi otvoreni sistem - u kojem je ime kandidata jasno navedeno na listi - mogao dovesti do manje zastupljenosti zena u parlamentu.
Sadasnji sistem sa zatvorenim listama garantuje zenama 30 mesta u parlamentu, dok Reforma 2004 predlaze da zene imaju garantovano 21 mesto.
Predstavnici zenske mreze izjavili su da su spremni da izgube nekoliko mesta u parlamentu, ako je to cena za dobijanje predstavnika u parlamentu koji bi bili direktno odgovorni zahvaljujuci sisitemu sa otvorenim listama.
Edita Tahiri iz vladajuce Demokratske lige Kosova, LDK, uverena je da bi otvorene liste imale za rezultat kvalitetnije predstavnike u parlamentu, jer bi glasaci birali politicare u koje imaju poverenja.
"Otvorene liste mogu obezbediti podizanje nivoa kvaliteta predstavnika, bilo da su u pitanju muskarci ili zene, i to ce garantovati efikasnije funkcionisanje institucija na Kosovu - sto je krucijalno u ovoj strateskoj fazi definisanja konacnog statusa", kaze Tahiri.
Odluka o konacnom statusu Kosova uglavnom ce zavisiti od sposobnosti upravnih institucija Kosova da demonstrairaju odgovornost i transparentnost pred medjunarodnim upravnim telima.
Ipak, predstavnici kosovskog civilnog drustva tvrde da ako OEBS i UNMIK zaista zele da uspostave demokratsko drustvo na Kosovu, onda treba da dozvole gradjanima da igraju vazniju ulogu u procesu donosenja odluka.
To ukljucuje i mogucnost da Kosovari zahtevaju odgovornost od svojih izabranih zvanicnika kroz sistem otvorenih lista. "Uce nas demokratiji", kaze Igbale Rugova. "Ali ako oni odlucuju umesto nas (o nasem izbornom sistemu), to je diktatura."
Nikol Fornsvort je saradnik IWPR-a iz Pristine.
