Želja Fudbalskog saveza Srbije, svih njegovih struktura i Ljubiše Tumbakovića po dolasku na mesto selektora Srbije bila je da se reprezentacija približi narodu i narod reprezentaciji.
Želja Fudbalskog saveza Srbije, svih njegovih struktura i Ljubiše Tumbakovića po dolasku na mesto selektora Srbije bila je da se reprezentacija približi narodu i narod reprezentaciji.
A posle današnje posete reprezentativaca Dušana Tadića, Nemanje Miletića i Milana Pavkova OŠ „Dragan Lukić“ i OŠ „Sava Šumanović“ mladost Srbije pokazala je kako se dočekuju i vole one koji Srbiju predstavljaju. Iskreno, spontano, kako dečije srce samo ume i zna, uz mnogo emocija i osmeha, srpski reprezentativci su doživeli trenutke koji će svima ostati u lepom sećanju.
Direktor OŠ „Dragan Lukić“, gospođa Aleksandra Brajović – Zoronjić, potrudila se da sve bude iznenađenje, pa su tako Tadić, Pavkov i Miletić „banuli“ na čas nemačkog jezika a reakciju i lica iznenađene dece teško je opisati. Ne verujem, da li je ovo moguće, pa jel ja ovo vidim Tadića, zar ovo nije Pavkov, moj heroj koji je dao dva gola Liverpulu, Miletić moj idol…samo su neke od reakcija dece kada su ugledali naše reprezentativce.
Usledila su pitanja, pokloni, autogrami, Tadić se na trenutak našao u zadnjoj klupi i odgovarao na pitanja nastavnice nemačkog, Miletić i Pavkov se podsetili kako je to biti ponovo ispred table, u prvoj klupi…Usledilo je zajedničko slikanje, a onda novi čas, sada fizičkog i fudbalica sa klincima. I ponovo vriska, naravno i slikanje, potpis na majici, duksu, ruci…Da nisu morali dalje u novu posetu, Tadić, Pavkov i Miletić ostali bi do mraka, nije bilo lako izvući se iz zagrljaja…
Ista slika u OŠ „Sava Šumanović“, novo iznenađenje i oduševljenje. Sada su Tadić, Pavkov i Miletić „upali“ na čas iz hemije, nekad omiljenog predmeta Milana Pavkova. Pitanja i odgovori, slikanje i autogrami, naravno i pokloni. Direktor OŠ „Sava Šumanović“ Katarina Jovanović se zahvalila Fudbalskom savezu na danu koji se ne zaboravlja, dan koji će mnoga deca da pamte…Uostalom, po odlasku iz obe škole deca su ispratila goste, a iz gomile se čuo jedan glas: „Ovo mi je najbolji dan u životu“. Danas je zaista bila privilegija biti u njihovom društvu.
