ISTRAZIVANJE: Bugarska: sukob u muslimanskoj zajednici raspiruje strah od fundamentalista

Monday, 21 February, 2005

The link has been copied

Albena Shkodrova

Borba za duse i srca – kao i za imovinu i novac – muslimanske manjine u Bugarskoj se intenzivira, jer suprotstavljeni lideri optuzuju jedan drugog za uvodjenje radikalnih islamskih ucenja u tradicionalno umerenu zajednicu.

Prve i glavne zrtve ovog sukoba su bugarski muslimanski vernici. Jos jedna potencijalna zrtva sukoba je miran suzivot ove verske zajednice i pravoslavne hriscanske vecine u zemlji, koja postaje sve uznemirenija zbog niza zapaljivih izvestaja u bugarskim medijima.

Cini se da je sukob podstaklo usvajanje zakonskog akta o veroispovesti pre skoro dve godine. Slovo zakona kaze da se verske zajednice i njihovi lideri moraju zvanicno registrovati.

U to vreme, dve razlicite frakcije unutar muslimanske manjine su istakle konkurentske kandidate za polozaj vrhovnog muftije, lidera islamske zajednice. Medjutim, zbog slicnosti prijava dvojice rivala i konfuzije oko pravnih aspekata u vezi sa ovim problemom, sudovi jos uvek raspravljaju o tome.

Posto su oba kandidata cekala odluku suda o tome ko ce predvoditi islamsku zajednicu, njihovi sledbenici su poceli da optuzuju jedni druge za "ispiranje mozga" mladih Bugara islamskim fundamentalizmom, potom za navodne veze sa ekstremistickim grupama, cak i za pripremu za verski rat u zemlji.

Mnogi posmatraci su odbacili ove optuzbe kao sastavni deo propagandnog rata koga vode suprotstavljene frakcije oko preuzimanja kontrole nad znatnom imovinom i bogatstvom koje je muslimanska verska zajednica sticala tokom vekova.

Hristo Matanov, istoricar na sofijskom Univerzitetu Sveti Kliment Ohridski i bivsi sef drzavnog sekretarijata za pitanja vere, izjavio je za IWPR da je sukob oko vodece pozicije unutar islamske verske zajednice veoma zestok jer su ulozi tako veliki.

"Verujem da je ovo borba oko imovine i kontrole nad finansijskom podrskom koja pristize iz inostranstva", rekao je on.

Bugarski muslimanski savet – administrativno telo ove verske zajednice – ima u svom posedu brojne rezidencijalne, poslovne i komercijalne zgrade, poljoprivredno zemljiste i placeve u gradovima, koje su clanovi godinama poklanjali islamskoj verskoj zajednici. Ove nekretnine se nalaze u najprestiznijim i najskupljim kvartovima mnogih gradova, a iznajmljuju se privatnim stanarima i preduzecima sto donosi znacajan prihod za muslimansku versku zajednicu.

Neposredno nakon napada na Sjedinjene Americke Drzave 11. septembra 2001. godine i potonjeg talasa bombaskih napada koji se dovode u vezu sa militantnim islamskim fundamentalistima sirom sveta, bugarski mediji su prenosili optuzbe za fundamentalizam i pisali o pretnji koju predstavljaju ekstremisti, inicirajuci cesto panicnu debatu o stepenu islamskog uticaja u zemlji.

Uticajni nedeljnik "Kapital", na primer, nedavno je objavio svoje istrazivanje o radikalnom islamu u Bugarskoj, tvrdeci da postoje kontakti vrhovnog muftije u Bugarskoj i razlicitih arapskih organizacija, ukazujuci pri tome na nesto sto opisuje kao odsustvo transparentnosti u upravljanju muslimanskim skolama i institucijama.

Drugi, manje ozbiljni napisi u zutoj stampi – gde se u mnogima navodi da militantni islamski aktivisti sirom zemlje podsticu mlade ljude da se ukljuce u dzihad -"sveti rat" – uzbunili su siroke slojeve stanovnistva dovodeci do povecanja napetosti i sumnjicavosti prema muslimanskoj zajednici i podrivajuci vekovni miran suzivot islamske i vecinske pravoslavne zajednice.

ISTORIJA REPRESIJE

Muslimanska zajednica u Bugarskoj broji oko milion dusa i cini nesto preko dvanaest odsto ukupnog stanovnistva Bugarske od 7,9 miliona, prema popisu iz 2001. godine.

Vecina su etnicki Turci, potomci doseljenika koji su pristizali u Bugarsku tokom pet stotina godina otomanske vladavine. Sledeca etnicka grupa po velicini su Romi, kojih ima oko 371.000. Potom su tu Pomaci – etnicki Sloveni koji su presli u islam za vreme turske vladavine, ali su i dalje govorili bugarski jezik. Nejasno je koliko ih tacno ima posto zvanicna statistika navodi da ih samo 70.000 zivi u zemlji, ali nezvanicne procene ukazuju da bi Pomaka moglo biti cak 175.000. Sve tri zajednice su suniti.

Snazne veze muslimanske zajednice sa Turskom su izazivale brojne probleme nakon sto se Bugarska oslobodila otomanske vladavine tokom sedamdesetih godina 19. veka i postala nezavisna i pretezno hriscanska drzava. Potonji napori da se muslimani proteraju ili asimiliraju doveli su do opadanja njihove brojnosti, te su od trideset odsto ukupne populacije 1881. godine, spali na manje od deset odsto 1934. godine.

Drzavna represija se nastavila kada su komunisti preuzeli vlast u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata. Uprkos deklarativnoj podrsci novog rezima principu jednakosti, komunisticke vlasti su ubrzo pokrenule tri talasa iseljavanja etnickih Turaka. Poslednji se odigrao tokom osamdesetih, samo nekoliko meseci pre nego sto je pad Berlinskog zida oznacio pocetak sloma istocnoevropskog komunistickog sistema. Vise od 350.000 Turaka napustilo je Bugarsku u leto 1989. godine, od kojih se oko 100.000 kasnije vratilo svojim kucama.

NOVI POCETAK U DEMOKRATIJI

Proces demokratizacije bugarskog drustva doveo je do novog pristupa vlasti muslimanskoj manjini. Zajednici je dopusteno da vrati islamska imena koja su nestala kada je komunisticki rezim prisiljavao pojedince da usvoje "bugarska" prezimena u osamdesetim, a svi oni koji su se nasli na izdrzavanju zatvorskih kazni iz etnickih ili politickih razloga pusteni su na slobodu. Imovina je vracena onima koji su se vratili posle sloma komunizma, ili su umesto toga dobili obestecenje za oduzetu imovinu.

Danas, Bugarska ima oko 1.150 dzamija i kuca za molitvu od kojih je 150 izgradjeno posle 1989. godine. Postoje tri muslimanske skole koje nude osnovno i srednje obrazovanje u Sumenu, Ruseu i Momcilgradu, a prestonica Sofija ima islamsku instituciju za visoko obrazovanje.

Uvodjenje visepartijskog sistema omogucilo je muslimanima da uzmu ucesca u procesu donosenja odluka. Formiran je Pokret za prava i slobode, DPS, i sada zastupa interese etnickih Turaka u parlamentu. Romsku populaciju zastupa Evropska romska partija, mada nije uspela da osvoji nijedan poslanicki mandat na poslednjim opstim izborima. U ovom trenutku, manjinska zajednica Pomaka nema zasebnu politicku stranku koja bi ih zastupala u parlamentu.

KRIZA VODJSTVA U MUSLIMANSKOJ ZAJEDNICI

Kriza vodjstva medju bugarskim muslimanima – koja je tinjala jos od usvajanja Zakona o verama u decembru 2002. godine – dostigla je vrhunac ovog leta nakon sto sud nije registrovao novog vrhovnog muftiju u skladu sa odredbama novog zakona.

Sudsku odluku je, zapravo, bilo nemoguce doneti jer su dvojica pretendenata na mesto glavnog muftije podneli skoro istovetna dokumenta, pri cemu je svaki tvrdio da ga je izabrala muslimanska zajednica kao sto to zakon trazi.

Jednog od kandidata, Fikri Salija, podrzava DPS. Drugi, Ali Hadzi Saduk, tesno je povezan sa bivsim vrhovnim muftijom Nedimom Gendzevom.

Gendzev se nalazio na ovom polozaju do 1997. godine kada ga je Nacionalna muslimanska konferencija – telo ciji je zadatak da imenuje novog vrhovnog muftiju – zamenila Mustafom Hadzijem, koga je potom na tom mestu zamenio Hadzi Mehmed 2000. godine.

Gendzev i njegove pristalice – ukljucujuci Hadzi Saduka – uspesno su osporili odluku Nacionalne muslimanske konferencije na sudu, te je izbor vrhovnog muftije u periodu od 1997. do 2003. godine proglasen nelegalnim.

Sud je odbio da za vrhovnog muftiju imenuje Gendzeva, koji sada, s obzirom na to da nema politicku podrsku koja bi mu mogla pomoci u njegovim ambicijama, mora da se pomiri sa promocijom svog saveznika Hadzi Saduka u odnosu na Salija u trci za najvazniji polozaj u muslimanskoj verskoj zajednici.

Dok se ceka na konacnu sudsku odluku u sporu oko liderske pozicije u islamskoj zajednici – sto bi moglo da potraje jos sledecih godinu dana – sud u Sofiji je imenovao "trijumvirat" koji ce, u medjuvremenu, voditi kabinet vrhovnog muftije.

Medjutim, time se islo na ruku Saliju posto je on postavljen za clana privremenog vodjstva muslimanske zajednice zajedno sa svoja dva bliska saveznika. Hadzi Saduk je ostao na cedilu, a Gendzev je prisiljen da potrazi podrsku na drugom mestu.

SVE INTENZIVNIJI SUKOB OKO FUNDAMENTALIZMA

Nakon sto se Hadzi Saduka nije naslo mesto u privremenom vodjstvu muslimanske zajednice, njegov pristalica Gendzev pokrenuo je kampanju protiv Salija, optuzujuci njegov tabor za odrzavanje veza sa islamskom organizacijom sa sedistem u Ajndhovenu poznatijom kao "Al-Vakf al Islami" fondacija.

Oni tvrde da je fondacija, koja je zvanicno registrovana u Bugarskoj vec citavu deceniju, povezana sa mrezom Al-Kaide koju zapadne vlade optuzuju za ekstremisticke napade sirom sveta. Takve optuzbe je sama Al-Vakf fondacija energicno odbacivala.

Gendzevljeva frakcija takodje tvrdi da su njihovi rivali uspostavili mrezu kampova u kome se mladi bugarski muslimani "indoktriniraju fundamentalizmom".

Pre tri meseca, novinska agencija BGNES prenela je izjavu Nedzipa Dauda, sledbenika Gendzeva, u kojoj se kaze da se deca koja su prosla kroz "fundamentalisticka gnezda" salju na studije u arapske zemlje nakon prihvatanja zaveta da ce uzeti ucesca u dzihadu.

Daud je kasnije rekao IWPR-u da je video jedan broj svecanih izjava o "svetom ratu" u posedu bugarskih decaka iz Rodopa, juzne oblasti u Bugarskoj. "U njima se", dodaje on, "obecava odlazak u raj onima koji ubijaju u ime Alaha. To je... neka vrsta orudja za ispiranje mozgova".

I sam Gendzev se pridruzio horu optuzbi izjavljujuci za IWPR da kriza u vodjstvu ove verske manjine ide na ruku radikalnim islamistima koji pokusavaju da preuzmu kontrolu nad zajednicom.

"Ova verska zajednica je sve vise podeljena i netradicionalni elementi su sve uticajniji u pojedinim regionima", kaze on, predvidjajuci da ce se za desetak godina Bugarska suociti sa ozbiljnim problemom islamskih fundamentalista.

"Imam informacije da organizacije koje su zabranjene u Siriji, Egiptu i Saudijskoj Arabiji imaju svoje predstavnike u Bugarskoj", dodaje Gendzev.

Proslog meseca, Gendzev je poslao pismo bugarskom javnom tuziocu i americkom ambasadoru Dzejmsu Pardjuu, okrivljujuci Salija za odrzavanje kontakata sa Al-Vakf al-Islami fondacijom, koja je povezana, kako tvrdi, sa Al-Kaidom.

Ova informacija predstavljala je inicijalnu kapislu za pocetak rasprave sirom zemlje, pri cemu je nedeljni magazin "Kapital" objavio dokumente koji, izgleda, dovode u vezu Salija – i druge iz njegove kancelarije vrhovnog muftije i DPS-a – i Al-Vakf al-Islami fondacijom, koja daje sredstva za nove dzamije i muslimanske skole.

U pismu se citira odlomak iz nedavnog holandskog izvestaja prema kome ova fondacija radi na sirenju salafizma-vahabizma – forme islama koja svojom obavezom smatra ciscenje religije od onoga sto su po njima sujeverja, devijantnosti, jeresi i idolatrije – u dzamijama sirom Holandije. Takodje se optuzuje da posredno poziva vernike u "sveti rat".

Fondacija se nasla u sredistu paznje medjunarodne zajednice nakon vesti da je sest clanova teroristicke grupe koja je izvrsila napad na SAD 11. septembra ucestvovalo u Al-Vakf seminarima u Holandiji.

Medjutim, ova fondacija nije stavljena na americku crnu listu "teroristickih" grupa i ne smatra se da predstavlja opasnosti u Holandiji i drugde. Uprkos tome, cini se da su neki od bugarskih medija odlucili da ova organizacija ipak predstavlja fundamentalisticku pretnju, mada nema pravog dokaza koji bi potkrepio ovakav stav.

Predstavnik Al-Vakf fondacije u Ajndhovenu izjavio je za IWPR da se fondacija registrovala u Holandiji 1989. godine, te da je holandske vlasti nikada nisu optuzivale za verski ekstremizam.

"Nemamo mi nista sa Al-Kaidom", kaze on. "Culi smo za 11. septembar i znamo jedino ono sto smo procitali o njima u medijima".

U svakom slucaju, Sali je demantovao da je on licno, ili bilo ko od njegovog osoblja, u vezi sa ovom organizacijom. "Ne postoji partnerstvo niti kontakt bilo koje vrste izmedju nas ili kancelarije vrhovnog muftije i Al-Vakf al-Islami u Holandiji". On je, takodje, energicno odbacio optuzbe koje su izneli Gandzev i njegove pristalice.

Zabrinutost Gendzeva zbog situacije u kome se nalazi islamska zajednica u Bugarskoj je mozda opravdana, ali analiticari veruju da njegovo uporno insistiranje da Sali potpomaze fundamentalisticke aktivnosti to svakako nije.

Mrezu pristalica bivseg muftije, koja je takodje iznela neke veoma zivopisne optuzbe protiv Salija i njegove grupe, analiticari takodje posmatraju sa skepsom.

Jedan od najaktivnijih i najglasnijih Gendzevljevih pristalica je Asim Hadziasan, koji predvodi fondaciju pod nazivom "Pravi put za bugarske drzavljane turskog porekla". Hadziasan se redovno pojavljuje na bugarskim medijima i do sada je dao nekoliko senzacionalnih izjava stampi, ukljucujuci tvrdnju da se licno susreo sa Osamom bin Ladenom u Sudanu 1994. godine.

IWPR se sastao sa Hadziasanom u bugarskom gradu Plovdivu. On nam je rekao da je ucestvovao u osnivanju muslimanskih "borbenih jedinica" u Bugarskoj iako policija negira da bilo kakva grupa pod tim nazivom uopste postoji.

"Ucestvovao sam u osnivanju muslimanskih borbenih jedinica 1991. i 1992. godine", kaze on. "Govorili su nam da cemo raditi u ime islama, i pripremali su nas da se pruzamo otpor, u slucaju da dodje do neke vrste kataklizme sa hriscanima".

„Ovi odredi formirani su uz podrsku Fikrija Salija u bugarskim gradovima Samokovu, Pazardziku, Jambolu i Kurdzaliju", nastavio je on, dodajuci da se povukao iz tih grupa ubrzo posto im se pridruzio.

Hadziasan je takodje naveo je Al Kaida bila aktivna u Bugarskoj, u delatnostima kao sto su uvoz robe i trgovina ljudima. Dok je on govorio, veliki broj slusalaca se sasvim spontano pridruzio razgovoru. Svi su zeleli nesto da kazu o aktivnostima radikalnih islamista u Bugarskoj.

Jedan od njih se predstavio kao Husein. Priznao je da je bio clan Gendzevljeve struje i da su ga regrutovali islamski radikali. Borio se kao placenik na strani etnickih Albanskih pobunjenika tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.

„U Bugarskoj nema posla za nas. Obecali su da ce poslati novac mojim roditeljima ako se budem borio", dodaje Husein. „Bilo nas je deset ili dvadeset. Putovali smo autobusom, pretvarajuci se da smo trgovci koji putuju do trznica u Beogradu i Nisu."

„Dva dana posle naseg dolaska, dali su nam puske i kratku obuku. Onda smo se borili. Jedan od nas je izgubio nogu. On je ostao tamo, dok smo se mi vratili kuci. "

Ipak, Husein nije mogao da navede bilo kakve odredjene detalje – gde se borio, ko su bili „oni", ili cak na kom su jeziku pripadnici razlicitih nacija medjusobno komunicirali tokom obuke i borbe. Kaze, ne zeli da se priseca detalja.

Drugi pridoslica je rekao da se zove Palamudov i poceo nestrpljivo da govori o „sumnjivim bradatim Avganistancima, Kurdima i Arapima" koje je video kako se kriju u Stolipinovu, cetvrti Plovdiva pretezno naseljenoj Romima.

I pored toga, obavestajni izvori u Bugarskoj ne pridaju mnogo vaznosti takvim izvestajima. Oni navode da su tvrdnje svedoka vise puta proveravane i da su se uvek pokazale neosnovanim.

Iako je Hadziasan obecao IWPR u da ce svoje tvrdnje potkrepiti dokazima, to jos uvek nije ucinio.

Uprkos nejasne prirode njegovih tvrdnji, Hadziasan cesto dobija publicitet u bugarskim tabloidima. Senzacionalisticki mediji i nedostatak informacija o islamskim centrima u Bugarskoj doveli su do porasta sumnje i straha medju stanovnistvom.

Oslanjajuci se na takve medijske izvestaje, mnogi Bugari sada tvrde kako su videli „bradate siluete" koje se kriju iza zidova muslimanskih skola, pored pravih „terorista" koji su vec prisutni.

POSETA GNEZDU "TERORISTA"

Privatna islamska skola u etnicki mesovitom selu Ustina navodno je jedan od Daudovih „centara fundamentalizma". Skola je osnovana 2002. godine, ali nema status zvanicne skole i stoga ne spada u nadleznost Ministarstva obrazovanja.

Ridvan Kadjov, clan privremenog „trijumvirata" koji sada rukovodi kancelarijom glavnog muftije, rekao je IWPR u da skola vodi kurs za imame koji finansiraju dobrotvorne organizacije i tursko Ministarstvo za religiju.

„Ovo je duhovna skola za buduce svestenike", kaze on. „Imamo vise od hiljadu dzamija u kojima se skoro svakog dana odrzavaju sluzenja povodom veridbi, vencanja i sahrana. Zelimo da u nase redove privucemo mlade ljude, zato sto se stara generacija sada povlaci iz sluzbe."

Medjutim, hriscanska manjina u selu Ustina ne zna sta se zaista zbiva iza debelih zidina skole, odakle dopire samo glas hodze koji poziva ljude na molitvu. Ponekada se mogu videti i djaci, obicno nepoznati decaci stari izmedju 15 i 20 godina, kako piju kafu na trgu.

Poznato je da je skolarina za dvogodisnji kurs besplatna i da je disciplina besprekorna. Sve ostalo je misterija.

„Nikada nismo imali ozbiljne probleme sa muslimanima", kaze Zlatina, devojka iz Ustine. „Ali, ne znamo sta oni zaista rade u toj skoli na brdu. Njihovo drustvo je veoma zatvoreno. Zabrinuti smo zbog onoga sto pise u novinama."

Mladi ucenik iz same Ustine, Mustafa, odbija svaku pomisao da je skola leglo radikalizma.

On je rekao IWPR u da u nastavnom planu skole nema niceg zlokobnog – ucenici, kaze on, izucavaju arapski, citaju Koran, uce naizust molitve, klanjanje, pevanje i izvodjenje religioznih rituala. Za vreme pauze, on i njegovi drugovi razgovaraju o „svemu i svacemu" – o automobilima, biciklima, sportu, pa i o devojkama.

„Islam je religija mira i moralnosti", kaze on. „Da se nisam posvetio religiji, zavrsio bih kao mnogi moji drugovi – kao narkoman ili alkoholicar, psovao bih i vredjao svoje roditelje. Sada, umesto toga, zelim da postanem imam."

IMA LI RAZLOGA ZA ZABRINUTOST?

Analiticari insistiraju da je nedavna kriza pokazala da su bugarski muslimani u kontaktu sa stranim organizacijama, koje su uglavnom konzervativnije od onoga na sta su lokalni vernici navikli, ali da to ipak ne znaci da vahabizam ili druga fundamentalisticka verovanja hvataju korena u zemlji, niti da su opravdane tvrdnje o rastucoj mrezi ekstremista.

Gendzev tvrdi da podele u zajednici nastaju zbog ekstremnih pridoslica ciji su obicaji strani bugarskim muslimanima. On misli da se u skolama za imame koje podrzava njegov rival predaje vahabizam i ispiraju mozgovi mladih ljudi.

Sali misli upravo suprotno. On insistira da ne postoji ozbiljna podela u bugarskoj muslimanskoj zajednici, vec samo politicka manipulacija. „Jedna od posledica nedavnih svetskih dogadjaja (kao sto su teroristicki napadi), jeste da su bugarski Muslimani postali odgovorniji, i cak manje podlozni bilo kakvom fundamentalistickom uticaju", navodi on u izjavi koju je dao IWPR u.

Georgi Krustev iz drzavne verske uprave zauzeo je poziciju „treceg puta". On misli da se vahabizam mozda siri u Bugarskoj, ali i da ne treba misliti da je taj sistem verovanja na neki nacin ekvivalentan terorizmu.

„Veoma je verovatno da se vahabizam siri u Bugarskoj", kaze on. „Odredjeni broj ovdasnjih mladih ljudi je diplomirao u Saudijskoj Arabiji. Na njih su konzervativne tradicije ove zemlje sigurno izvrsile uticaj."

Bugarske obavestajne sluzbe su vise puta istakle da nemaju saznanja o bilo kakvim pretnjama koje poticu od lokalnog islamskog fundamentalizma. Ministar unutrasnjih poslova Georgi Petkanov izjavio je 23. avgusta: „Nemamo nikakve informacije da se u Bugarskoj nalaze osobe koje bi mogle pociniti teroristicki cin".

I pored toga, bugarski mediji nastavljaju da objavljuju izvestaje o navodnom postojanju ovih ekstremista, citirajuci „anonimne izvore" u tajnim sluzbama.

List „24 casa" je, na primer, 26. jula objavio da ima informacije o desetak bugarskih gradjana koji odrzavaju veze sa Al Kaidom. U medjuvremenu, privatna TV stanica BTV je objavila da arapska zajednica u zemlji postaje sve aktivnija i da su u zemlji primeceni emisari iz radikalnih muslimanskih organizacija.

S druge strane, general Atanas Atanasov, koji je vodio tajnu sluzbu izmedju 1997. i 2001. godine, tvrdi da u zemlji ne postoji opasnost od ekstremizma. „Ovde ne postoji pogodno tlo za bilo kakav ekstremizam", kaze on. „Bugarski muslimani su miroljubivi. Svaka tenzija je vestacki izazvana."

I pored toga, on priznaje da u buducnosti moze postojati odredjeni rizik. „Neki ljudi postaju sve vise finansijski zavisni od arapskih darodavaca i mogu osecati obavezu da im pomognu. Na taj nacin oni mogu nesvesno pomoci potencijalnim teroristima", kaze on.

Julijana Metodijeva iz Helsinskog komiteta Bugarske, koja je bila u intenzivnom kontaktu sa muslimanskom zajednicom, ubedjena je da ta zajednica nece napustiti svoju tradiciju umerenih verskih pogleda.

U izvestaju ovog komiteta za 2002. godinu navodi se da je „etiketa 'islamskog fundamentalizma' primenjena na citav niz muslimanskih verovanja i obicaja... koji nemaju nista zajednicko sa fundamentalizmom i potom siroko rasirena od strane medija, sto je dovelo do nastanka snaznih antimuslimanskih predrasuda u Bugarskoj".

Metodijeva od 1999. godine analizira situaciju u bugarskim medijima. Ona je izjavila za IWPR da pogrdno izvestavanje u medijima ne predstavlja novi fenomen, vec da je primetno tokom poslednjih pet godina.

Ona dodaje da „medijske manipulacije" o ovom pitanju, koje neizbezno podsticu ksenofobiju, predstavljaju stalnu tendenciju kojoj se odupiru samo listovi Kapital i Dnevnik. Oba lista su pokusala, sa razlicitim uspehom, da pruze objektivne informacije o islamskim pitanjima.

OPASNA IGRA

Nazalost, analiticari se boje da u bliskoj buducnosti nece doci do poboljsanja.

Uticajni pojedinci i medijska tela nastavljaju da rutinski koriste epitet „ilegalno" kad god se povede rec o muslimanskim organizacijama, drustvima i okupljanjima. Cak i glasine ili sumnje o navodnoj fundamentalistickoj aktivnosti cesto predstavljaju dovoljan razlog za koriscenje ovog izraza.

U bugarskom drustvu postoji nedovoljno saznanja o islamskoj veri i kulturi. U isto vreme, ovo neznanje iskoriscavaju neki pripadnici muslimanske zajednice u svojoj borbi za prevlast, unistavajuci na taj nacin njenu reputaciju radi kratkorocne licne dobiti, kazu analiticari.

Oni veruju da ova interna borba za prevlast – i neodgovorno izvestavanje odredjenih medija o njoj – mogu prouzrokovati veliku stetu. U najgorem slucaju, upozoravaju, ona moze unistiti tradicionalnu miroljubivu koegzistenciju izmedju bugarske hriscanske vecine i najvece bugarske nacionalne i verske manjine.

Iva Rudnikova je slobodni novinar iz Sofije. Albena Skodrova je redovni saradnik IWPR-a iz Sofije.