Beogradski Studenti Na Celu Otpora

Thursday, 10 November, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Stisnuta pesnica simbol je otpora nezadovoljnih studenata sirom Srbije. Od momenta kada je dosao na vlast, vecina studenata i mnogi od njihovih profesora, bili su protiv Slobodana Milosevica.

Danas studenti nazivaju svoj pokret 'Otpor' sto je simbolicno ime za njihov trajni zahtev za smenu Milosevica. Pokret je nastao u oktobru prosle godine i sa pocetkom nove univerzitetske godine obelezava godisnjicu postojanja.

Otpor uziva u parodiranju rezima. Kada je vlada postavila kasice na ulici da bi se prikupljala sredstva za novo seme za seljake, tada je na njima bio napisan moto kampanje: 'Dinar za setvu'. Studenti su u septembru imitirali vladu sa sopstvenim kasicama na kojima je pisalo:'Dinar za ostavku'.

Miloseviceva policija odbila je da shvati njihovu salu. Studenti koji su organizovali kampanju 'Dinar za ostavku', dva u Beogradu i Nisu i navodno dvanaest u Kragujevcu, bili su uhapseni. Jedan od pritvorenih iz Beograda, student politickih nauka Vukasin Petrovic rekao je da je policija njemu i njegovom kolegi Branku Ilicu pretila likvidacijom.

Odgovor rezima na prve akcije Otpora bio je zestok. Tri mlade devojke i jedan mladic uhapseni su 4. novembra prosle godine dok su pisali grafite protiv Milosevica, Mire Markovic i Vojislava Seselja u centru Beograda. Svo cetvoro je kaznjeno na brzinu sa cetrnaest dana zatvora.

Na kraju 1998.godine i pocetkom 1999.godine Otpor je organizovao vise protesta na beogradskim fakultetima na kojima su smenjeni 'neposlusni' dekani i na njihovo mesto postavljeni 'poslusni' predavaci. Najdramaticnija situacija desila se na Filoloskom fakultetu, gde je srpski rezim konacno pokleknuo pred protestima i otpustio dekana Radmila Marojevica koji je bio njegov izbor.

Medjutim, posle ove pobede studenta, usledio je rat sa snagama NATO u Srbiji. Po savetu Slavka Curuvije, pokojnog vlasnika dnevnog lista "Dnevni Telegraf" i magazina "Evropljanin", Otpor je prestao sa akcijama tri dana pre nego sto su poceli napadi.

"Curuvija nas je pozvao na razgovor i predlozio da izadjemo iz zemlje i, u svakom slucaju, prestanemo sa svim aktivnostima za vreme bombardovanja, " rekao je Petrovic. "Curuvija je verovao da sledi vrlo tezak period za sve oponente rezima i da ce rezim iskoristiti priliku da se obracuna za to vreme sa svima koji su mu se preprecili na putu."

On je bio u pravu. Curuvija koji je cekao da pocne sa odrzavanjem petomesecne kazne zbog objavljivanja clanka o skandalu u kojem je bila umesana ujedinjena levica Mire Markovic, ubijen je iz pistolja od strane nepoznatog izvrsioca osamnaest dana po pocetku bombardovanja.

Otpor je prestao sa svim protestima za vreme bombardovanja. Neki njegovi clanovi su napustili Beograd da bi izbegli vojne pozive, drugi su napusili zemlju zauvek.

Otpor nije liderska organizacija. Na pocetku student Boris Karaicic je bio najprisutniji u medijima. On je pre rata, u decembru, bio clan delegacije koja je govorila ispred Komiteta za spoljne poslove americkog Kongresa. Ubrzo posle povratka njega je napala grupa maskiranih ljudi koja ga je pretukla ispred njegovog stana. Ultra-nacionalisticki vicepremijer Vojislav Seselj ga je tada nazivao 'izdajnikom i stranim placenikom'.

Da bi se izbeglo da drugi budu napadnuti na isti nacin, Otpor funkcionise na osnovu jezgra koji sacinjavaju dvadeset studentskih aktivista koji kolektivno konsenzusom donose odluke.

Dejan Randjic, jedan od aktivista, kaze da su clanovi Otpora privrzeni razlicitim politickim partijama. Medju njima ima clanova Demokratske stranke (DS), Gradjanskog saveza, Nove demokratije, Srpskog pokreta obnove (SPO), i Pokreta za demoktratsku Srbiju (PDS) koji je nedavno uspostavio bivsi nacelnik Jugoslovenske armije, general Momcilo Perisic. Boris Karaicic se u medjuvremenu pridruzio stranci PDS, gde je izabran za potpredsednika.

Aktivisti Otpora imaju politicko vece koje se sastoji od 35 clanova,od kojih su vecina profesori beogradskog Univerziteta. Dragoslav Avramovic, bivsi guverner Narodne banke Jugoslavije je jedan od clanova. Avramovica podrzava Savez za promene koji ga je izabrao za premijera u buducoj prelaznoj vladi koja bi trebalo da zameni Milosevicev rezim.

U medjuvremenu, Milosevic je pod cizmu stavio sve fakultete svojim novim zakonom o univerzitetima. Autonomija ovih institucija im je oduzeta. Vlast se istovremeno trudi da pridobije studente sa novim povlasticama kao sto su snizavanje kriterija za upis novih studenta, danas se ko god hoce moze upisati na beogradski Univerzitet, i produzavanjem ispitnih rokova.

Ovi napori vlasti da kupe lojalnost studenata nisu urodili plodom. Beogradski univerzitet,najveci u zemlji, gotovo da ne funkcionise od gradjanskih protesta iz 1996. i 1997.godine. Stotine profesora i mladjih predavaca otislo je u inostranstvo da bi se zaposlilo. Ostali 'neposlusni' kao sto je Branko Popovic, u svetu priznati profesor fakulteta za Elektrotehniku Beogradskog univerziteta, otisli su u penziju.

Otpor planira najvece proteste u oktobru, na pocetku nove akademske godine, koji ce predstavljati jedan oblik generalnog strajka studenata. Studenti nameravaju zauzeti univerzitetske zgrade i staviti ih pod kontrolu Otpora.

Profesori bi jednostavno bili spreceni da drze nastavu. Do tada, Otpor bi pokusao da ujedini sve vanstranacke i nevladine organizacije u zahtevu za Milosevicevom ostavkom.

Studenti jos uvek nisu ocenili opozicioni program svakodnevnih protesta koji su 21. septembra poceli u devetnaest gradova sirom Srbije.

Ali, clanovi Otpora zele da poruce jos nesto. Oni se nadaju da ce zabaviti one koji se suprotstavljaju rezimu,ali nemaju poverenja u opozicione partije i stoga su oprezni kada se prikljucuju demostracijama. Kada Milosevic bude otisao, rekli su oni, Otpor ce se zalagati za obrazovanje biraca.

Jer, kako oni kazu, izbori su najbolji nacin da se izbegne losa vlast bilo gde, ne samo u Srbiji.

Milenko Vasovic je redovni dopisnik Instituta IWPR iz Beograda.