Komentar: decentralizacija garantuje jedinstvo
Demonstranti grese kada tvrde da nove granice izmedju lokalnih organa vlasti otvaraju put za podelu zemlje.
Komentar: decentralizacija garantuje jedinstvo
Demonstranti grese kada tvrde da nove granice izmedju lokalnih organa vlasti otvaraju put za podelu zemlje.
Dok parlament Makedonije otvara debatu o paketu zakona o decentralizaciji, opoziocione stranke protestuju tvrdeci da ce ove promene dovesti do nastanka federalne ili kantonalne drzave.
Zakon koji predvidja smanjivanje broja opstina sa sadasnjih 123 na 80 izaziva snazan otpor, narocito u redovima makedonske opozicije.
Pripadnici opozicije tvrde da je glavni kriterijum pri donosenju odluka o novim, prosirenim oblastima lokalne uprave bilo nacelo etnicke pripadnosti.
Oni kazu da ce primena novih zakona vremenom dovesti do federalizacije i konacno do podele Makedonije.
Takodje tvrde da ce etnicki Makedonci biti primorani da se povuku sa podrucja koja ce biti stavljena pod upravu lokalnih organa vlasti sa albanskom vecniom.
Sve ove tvrdnje su potpuno neosnovane i neprihvatljive. Nova teritorijalna organizacija je napravljena u skladu sa istim objektivnim kriterijumima koji su primenjeni u drugim evropskim zemljama.
Umesto otvaranja puta za podelu, novi sistem ce pomoci da se ocuva i garantuje jedinstvo Makedonije. Decentralizacija ce obezbediti stabilnost, jedinstvo, ekonomski razvoj i brzu integraciju Makedonije u evroatlantske strukture.
Zemlja je, zapravo, sada usla u najvazniju i politicki najosetljiviju fazu implementacije Ohridskog mirovnog sporazuma, kojim su okoncani etnicki sukobi koji su potresali zemlju 2001. godine.
Ovim sporazumom je predvidjeno da godinu dana posle obavljanja popisa granice opstina u zemlji budu revidirane. Sada moramo ispuniti tu obavezu, jer Ohridski sporazum predstavlja deo naseg Ustava i nasih zakona.
Razlicitim strankama u makedonskoj koalicionoj vladi trebalo je dosta vremena da postignu konsenzus u vezi sa decentralizacijom, i narocito u vezi sa zakonom o novim opstinskim granicama.
Pregovori su bili teski i spori. Uprkos napretku koji je ostvaren posle 2001. godine, ponovo je na povrsinu u izvesnoj meri isplivalo etnicko nepoverenje, zbog cega je primena dogovorenog resenja bila jos teza.
Cinjenica da su stranke na kraju postigle sporazum pokazuje da u Makedoniji postoje politicke snage koje su dovoljno snazne da dodju do kompromisa u resavanju tako teskih pitanja kao sto je nova teritorijalna organizacija.
Glavni cilj decentralizacije jeste da se uvecaju nadleznosti lokalnih vlasti u kljucnim oblastima i da se ove vlasti priblize stanovnistvu.
Decentralizacija vlasti ce predstavljati znacajan korak u poslu jacanja demokratije, jer ce ljudima dati veci direktan uticaj na proces donosenja odluka o vaznim pitanjima u vezi sa njihovim zivotom i radnim mestima.
U isto vreme, time ce se uvecati moc lokalnih vlasti u oblastima urbanog i ruralnog planiranja, obrazovanja, zdravstva, ekonomskog razvoja, socijalnog staranja, finansija, sporta i kulture.
Mada opozicija tvrdi da su nove opstinske granice odredjene prema etnickim kriterijumima, osnovni cilj je, zapravo, bilo omogucavanje novim opstinama da efikasno funkcionisu.
Primenjeni kriterijumi nisu bili etnicki vec geografski, uz uzimanje u obzir postojece infrastrukture u ovim oblastima kao i njihovih ekonomskih i institucionalnih kapaciteta.
Opozicione stranke tvrde da je za neke opstine u kojima su Makeodnci bili u vecini, kao sto je Struga, neprihvatljivo da sa albanskim selima budu objedinjene u nove opstine u kojima ce dominirati Albanci.
Zapravo, plan za Strugu je samo to da se vrate granice koje su bile aktuelne 30 godina, dok nisu promenjene 1996. U tom ranijem periodu, kada su Albanci cinili vecinu, nije bilo vecih problema.
U svakom slucaju, Makedoncima koji zive u oblastima u kojima cine manjinu mirovni sporazum garantuje zastitu po takozvanom Badinterovom mehanizmu.
Ovaj mehanizam znaci da lokalni organi vlasti ne mogu donositi odluke koje uticu na osnovna prava manjine bez saglasnosti polovine predstavnika te manjine.
Pored toga, opozicija se pobunila protiv plana da se neke opstine pridruze prestonici, cime bi postotak Albanaca u Skoplju porastao na preko 20 procenata, sto je granica za uvodjenje albanskog kao sluzbenog lokalnog jezika.
Ali, sve ove opstine bile su deo prestonice i pre promene granica 1996. godine, i one tu pripadaju. Osim toga, Ohridski mirovni sporazum vec predvidja albanski kao drugi sluzbeni jezik u zemlji, pa zasto tako ne bi bilo i u Skoplju?
Prema novoj teritorijalno organizaciji, 95 procenata makedonskih Albanaca ce ziveti opstinama u kojima je albanski sluzbeni jezik. To ce podstaci proces integracije Albanaca u drustvo i uciniti da se oni osecaju kao ravnopravni gradjani, sto je u interesu svih nas.
Novi zakoni ce obema zajednicama dati jednaka prava, ali i zahtevati jednaku meru odgovornosti za ocuvanje multietnickog drustva.
Prema Ohridskom mirovnom sporazumu, vodece albanske stranke su se obavezale da podrze jedinstvenu, demokratsku i multietnicku Makedoniju u kojoj su ljudi ravnopravni, bez obzira na etnicku i versku pripadnost.
U vremenu koje dolazi, predstavnici Albanaca u onim oblastima u kojima oni cine vecinu morace da dokazu da su spremni da zastite prava Makedonaca i drugih etnickih grupa, bas kao sto ce i Makedonci to morati da cine.
Makedonci ne treba da se plase zivota u zajednicama u kojima Albanci cine vecinu. Ako to bude slucaj, zajednicki zivot u Makedoniji ce postati nemoguc, jer isto moze vaziti i na strani Albanaca – ni oni mozda nece zeleti da zive u oblastima u kojima Makedonci cine vecinu.
Predlozi vlade su sada pred parlamentom i ja se nadam da ce biti prihvaceni. Medjunarodna podrska za ovaj kljucni segment mirovnog sporazuma vec je stigla od Saveta ministara, od visokog predstavnika EU za zajednicku spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, kao i od generalnog sekretara NATO, Jap de Hop Sefera.
Usvajanje ovih zakona predstavlace veliki korak u realizaciji nasih napora da izgradimo demokratsku, multietnicku i prosperitetnu drzavu, koja ce uskoro u potpunosti biti integrisana u porodicu evropskih demokratija.
Vlado Buckovski je makedonski ministar odbrane i potpredsednik vladajuceg Socijaldemokratskog saveza.
