SUĐENJE KARADŽIĆU POČINJE SLEDEĆEG MESECA

Na prvom sastanku koji je održao otkako je imenovan za pred-procesnog sudiju, sudija O-Gon Kvon (O’Gon Kwon) je ove sedmice naložio tužiocima Haškog tribunala da dodatno smanje optužnicu protiv bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, te saopštio obema stranama da će suđenje početi 19. oktobra.



Sudijsko saopštenje je izazvalo protest nekadašnjeg političkog moćnika, koji je koliko prošle sedmice podneo pismeni predlog da početak suđenja bude odložen za deset meseci.



„Ne mogu da se spremim za početak suđenja. Treba li da se upustim u proces za koji nisam spreman?“, upitao je Karadžić sudije.



„Suđenja se prosečno [u Tribunalu] pripremaju dve godine. Ovo nipošto nije prosečno suđenje. Ovo je najkomplikovanije i najopsežnije suđenje u samom Tribunalu“, rekao je pre toga na ovosedmičnom saslušanju okrivljeni, kome će se suditi za genocid počinjen u Bosni ranih devedesetih.



Karadžić se pred sudom prvi put pojavio pre nešto više od godinu dana – u julu 2008., nakon što je istog meseca uhapšen u Beogradu posle 12 godina skrivanja.



Uprkos ovosedmičnoj sudijskoj odluci, Karadžić je nastavio oštro da prigovara zbog odbacivanja njegovog zahteva od 3. septembra, u kojem je tražio dodatno vreme za pripremu svog dokaznog postupka odbrane pre početka suđenja.



„Želim da ovaj proces bude uzoran, da se izvede kako treba. Ne želim da to bude krpež ili improvizovano suđenje“, rekao je sudijama.



„Ne radi se samo o meni – čitav region i sva tri naroda u Bosni i Hercegovini moraju znati istinu“, rekao je on, imajući na umu bošnajčko, hrvatsko i srpsko stanovništvo te balkanske države.



Kvon je prekinuo okrivljenog da bi mu objasnio kako je odluka da se odbije njegov zahtev za odlaganje početka suđenja već doneta. Dodao je i da su prilikom donošenja te odluke sudije u obzir uzele, kako predložena skraćenja optužbi, tako i ograničenu brzinu sa kojom će se suđenje odvijati.



„Niste uticali na veće brojnim tvrdnjama i ocenama koje ste izneli u svom podnesku, niti stavom da će produženje koje predlažete biti neophodno“, rekao je Kvon okrivljenom.



Kvon je ukazao i na to da su Karadžiću, koji je odlučio da ga ne zastupa advokat, u pripremi odbrane pomagali brojni plaćeni i neplaćeni savetnici.



„Činjenicu koja se tiče toga koliku pomoć neprekidno dobijate ilustruje broj molbi i zahteva koje ste podneli u pred-procesnoj fazi suđenja“, kazao je Kvon.



„Očito vam dovoljno pomažu brojni vredni ljudi“, dodao je on.



Kvon je statusnu konferenciju iskoristio i za raspravu o tome kako bi se izmene optužnice odrazile na ukupno trajanje suđenja, uzimajući u obzir to da su on i njegove kolege angažovane u još jednom slučaju koji se procesuira pred Tribunalom, kao i to da će, s obzirom na zgusnuti raspored, zasedanja moći da budu održavana svega tri puta sedmično.



„Suđenje bi trebalo da bude zaključeno za 30 meseci ili dve i po godine“, kazao je Kvon. „Čak i prema gorem scenariju, [proces] nipošto ne bi smeo da traje duže od tri godine.“



Karadžić se u 11 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i optužbe za genocid koji je 1995. počinjen u Srebrenici, kao i za opsadu Sarajeva koja je trajala 44 meseca. Tužilaštvo tvrdi da je u samom vrhu postojao zajednički zločinački plan da se sa teritorije koja navodno pripada bosanskim Srbima proteraju Bošnjaci i bosanski Hrvati.



Što se tiče smanjenja obima optužnice, tužilaštvo je 31. avgusta već udovoljilo sličnom zahtevu nedavno penzionisanog sudije, lorda Iana Bonomija (Iain Bonomy), koji je u poslednjih godinu dana bio zadužen za pripremu Karadžićevog slučaja za procesuiranje.



Tužioci su zatražili da se opozove najmanje 38 svedoka sa spiska onih koji je trebalo da se pojave, te da dokazni postupak bude skraćen sa procenjenih 490 na 293 sata. Takođe su predložili da, ukoliko sudije odluče da je to neophodno, i broj opština obuhvaćenih optužnicom smanje na 17, odnosno da odustanu od zločina počinjenih u opštinama Banja Luka, Bosanska Krupa, Bosanski Petrovac, Brčko, Čajniče, Donji Vakuf, Kalinovik, Kotor Varoš, Ilijaš i Višegrad.



Međutim, Kvon je od njih ove sedmice zatražio da optužnicu – kojom je trenutno obuhvaćeno 27 bosanskih opština – dodatno skrate, sugerišući kako konačna verzija ne bi trebalo da se odnosi na više od 10 do 12 opština.



Sudija nije precizirao od kojih opština treba odustati, ali je od tužilaštva zatražio da razmotri optužbe koje se tiču navodnih neplaniranih ubistava u srebreničkoj enklavi i toga koliko su ona značajna za slučaj.



U nacrtu optužnice iz februara 2009. pominje se pet takvih incidenata, koji su se – uoči srebreničkog masakra, počinjenog u julu 1995. – odigrali u selima Potočari i Bratunac.



Iako se nije definitivno izjasnio o sudijskom predlogu, američki tužilac Alen Tiger (Alan Tieger) je izrazio rezerve u vezi sa odustajanjem od tih optužbi, koje su po njegovim rečima važne za dokazivanje optuženikove krivice.



„U svetlu odustajanja od događaja u Srebrenici, nivo predvidivosti ubistva je takav da je njihov značaj srazmerno veći nego što bi to bio slučaj sa predvidivim ubijanjima koja su povezana sa drugim prisilnim razmeštanjima ili pokušajima deportacije [uključenim u optužnicu]“, odgovorio je on Kvonu.



Prema postojećoj optužnici, zločini genocida, progona i ubijanja za koje se Karadžić tereti bili su za bivšeg predsednika Republike Srpske predvidivi kao moguća posledica zajedničkog zločinačkog plana.



Tužilaštvo je 31. avgusta, imajući na umu spisak svih optužbi, sudijama reklo kako „te navode namerava da dokaže tako što će delimično povezati kumulativni efekat dokaza koji se tiču pojedinih lokacija i incidenata sa proisteklim obrascima zločinačkog ponašanja koji se naziru iz tih incidenata“.



Tiger je ove sedmice dodao kako su razmatranja poput onog koje je Kvon izneo u vezi sa time šta bi trebalo da bude uvršteno u optužbe, obavljena prilikom sačinjavanja prvobitne optužnice.



Kvon je tužiocima dao rok do 18. septembra da se u pismenoj formi izjasne o skraćenju optužnice na temelju sudijskih sugestija.



U međuvremenu, Karadžić je upozorio sudije na uzaludnost skraćivanja optužbi u cilju samanjenja trajanja suđenja.



„Drastična redukcija dokaznog postupka optužbe ne znači srazmernu redukciju dokaznog postupka odbrane“, rekao je on.



Okrivljeni je potom nagovestio kako na suđenju namerava da se bavi različitim dešavanjima iz različitih delova Bosne kao celine.



„Ukoliko postoji jedna opština, jedan incident koji se u njoj dogodio i koji je uključen u optužnicu, odbrana mora da pokrije i čitavu tu opštinu, jer taj incident nije bio izolovan“, rekao je Karadžić.



„To se dogodilo u sklopu dešavanja unutar čitave opštine.“



Posmatrači suđenja su za IWPR izrazili svoju podršku sudijskim zahtevima da se ograniči broj optužbi, ukazujući na to da je na njima da osiguraju da slučaj bude sprovodiv i procesuiran u razumnom vremenskom roku.



„Ono što sudije rade u ovom slučaju nije neuobičajeno i u skladu je sa onim što se radilo u svakom procesu u poslednjih nekoliko godina“, izjavio je za IWPR bivši tužilac Tribunala Aleks Vajting (Alex Whiting). On je ukazao i na dodatna pravila koja su u Tribunalu usvojena u skladu sa strategijom okončanja procesa, a koja proističu iz ograničenja mandata Ujedinjenih nacija i koja sudijama omogućuju da zahtevaju skraćenje optužnica.



„U doslovno svakom predmetu [koji je procesuiran nakon usvajanja pomenutih pravila] sud je naredio tužilaštvu da ga smanji, i obično se radi o gotovo standardnom nalogu koji sudije izdaju“, rekao je on.



Međutim, Vajting smatra kako će zahtev da se odustane od toliko velikog broja opština iz optužnice biti veoma zabrinjavajući za tužioce, koji će, ukoliko mu se povinuju, ugroziti svoje izglede da dokažu najteže navode protiv Karadžića.



Pokazivanje široke rasprostranjenosti počinjenih zločina je tužiocima neophodno da bi dokazali postojanje zajedničke zavere na čijem je čelu bilo političko rukovodstvo bosanskih Srba – objasnio je Vajting.



„Ponekad smo pod uticajem stava da možete naprosto odabrati određene zločine i da će to, s obzirom na njihovu težinu, biti dovoljno [da bi se osigurale osude]“, kazao je Vajting.



„Ali da biste dokazali odgovornost optuženika najvišeg ranga, morate da dokažete široku rasprostranjenost zločina, jer se na taj način pokazuje kako je ta [zločinačka aktivnost] koordinisana s vrha.



„U tim slučajevima koji se tiču pripadnika najvišeg rukovodstva, obično ne postoje direktna naređenja komandanata ili političkih rukovodilaca da se počine zločini, usled čega se dokazi o postojanju plana organizacije i koordinacije izvode pokazivanjem da su ti zločini u isto vreme počinjeni u velikom broju opštaina.



„Tužilaštvo će na svaki način pokušati da smanji obim predmeta bez dramatičnog smanjenja broja opština.“



U međuvremenu je Majkl Karnavas (Michael Karnavas), branilac iz Tribunala, kazao kako je sudijski zahtev delimično podstaknut jednim drugim slučajem: suđenjem Karadžićevom bivšem političkom savezniku, Momčilu Krajišniku.



Krajišnik je u Karadžićevo vreme bio predsednik skupštine bosanskih Srba, a u martu ove godine ga je žalbeno veće osudilo na 20 godina zatvora.



Međutim, to što tužioci nisu uspeli u nameri da Krajišnik bude osuđen i za najteže zločine, uključujući genocid, navelo je sudije – po Karnavasu – da se zamisle nad onim što mogu da očekuju od tužilaca u Karadžićevom slučaju.



„[Sudije] su sa Krajišnikom – moglo bi se u nedostatku boljeg termina reći – već imale „generalnu probu“ za ovo [Karadžića]“, rekao je Karnavas.



„[Krajišnik] je bio optužen za suviše mnogo stvari i . . . [tužioci] nisu mogli da izvedu veći deo dokaznog postupka. Tužilaštvo je bilo svesno svojih ograničenja, a još je važnije da [ih] je i sud bio svestan.“



Po njegovim rečima, sudije su u pravu što od tužilaca traže da se u optužbama protiv Karadžića ograniče na one za koje će najverovatnije moći da obezbede osudu.



„Sudije shvataju da imati tako preopterećenu optužnicu ne služi ničemu, osim ukoliko u ovom konkretnom slučaju ne budu imali više dokaza no što je izneto u slučaju Krajišnik“ rekao je on.



Karadžićevo suđenje prate mnoga očekivanja, kako u Tribunalu, tako i u bivšoj Jugoslaviji, gde se žrtve ratnih zločina nadaju da će najviši politički rukovodilac iz režima bosanskih Srba biti proglašen odgovornim za najteža zlodela koja su počinjena tokom sukoba, a pogotovo za genocid koji se dogodio u Srebrenici i koji je, prema navodima tužilaca, počinjen u većem delu Bosne.



Karadžić je najviši politički funkcioner koji se pred sudijama Haškog tribunala pojavio nakon bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, koji je 2006. godine umro usred svog suđenja, pre no što mu je izrečena presuda.



Neki smatraju da suđenje Karadžiću predstavlja priliku da bude zadovoljena pravda za one žrtve koje su razočarane nepostojanjem presude Miloševiću.



Međutim, Karnavas je rekao kako sudije, u skladu sa svojom dužnošću, suđenje ne sagledavaju u kontekstu posledica po žrtve ili nasleđa jugoslovenskog tribunala.



„Oni na njega gledaju veoma objektivno. Mislim da je Kvon veoma realističan“, kazao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.